Nova godina u srednjoj medicinskoj i IT gimnaziji
Medicinske sestre – prva pomoć u tretmanu alergijhskih reakcija
Nastavak školovanja za maturante srednjih medicinskih škola
Veštačka inteligencija u poslu medicinske sestre
Uloga medicinskih sestara u prevenciji bolesti i promovisanju zdravlja
Prava pacijenata koja garantuje zakon
Budućnost hirurgije: Laparoskopske i minimalno invazivne metode
Prilično je teško deci školskog uzrata objasniti da njihovi nastavnici “ne smaraju”, kako to oni slikovito objašnjavaju, već da često pokušavaju da im prenesu i znanje i svoje životno iskustvo. Međutim, stvari treba posmatrati iz oba ugla, kako bismo razumeli zbog čega se tek u kasnijim godinama mnogi sa setom prisećaju nekog znimljivog nastavnika ili profesora, te njegovih predavanja i priča.
Sasvim je očekivano da đaci osnovne škole primarno, ali i srednje, ne vole naročito da slušaju starije, odnosno ne uživaju tokom njihovih predavanja kao što bi to, na primer činili studenti. Budući da su učenici u tom periodu u pubertetu i da im hormoni ne daju mira, razumljivo je zbog čega ne nalaze naročito interesantnim priče o istoriji, biologiji, geografiji i fizici, ali i o mnogim drugim predmetima.
Da ne biste i vi došli u situaciju da se jednog dana zaista pokajete zbog toga što niste imali sluha za svoje profesore i nastavnike, pokušajte već tokom prvog narednog predavanja da obratite pažnju na ono što se prezentuje. Ne mislimo, naravno samo na školsko gradivo, nego pre na one opaske i komentare koje neretko mnogi nastavnici imaju u toku predavanja. A ako budete bili raspoloženi, razmislite malo o njima, pa ćete shvatiti koliko je životnih istina izrečeno tokom školskih časova, a kojih se tek u kasnijem životnom dobu mnogi od nas prisećaju.
Naravno da nisu svi nastavnici takvi da ih se kasnije sećamo po nečem lepom, jer je svako od njih različitog karaktera i na drugačiji način pristupa svom životnom pozivu.
U većini slučajeva se sećamo upravo onih nastavnika ili profesora koji su nas najviše namučili, ali i onih tokom čijih predavanja smo imali priliku da naučimo nešto novo i da obogatimo svoje znanje. I dok se prvih sećamo uglavnom po lošim postupcima, dotle se ovih drugih još dugo, dugo sećamo po životnim lekcijama koje su nam davali kad god su imali priliku za to, samo što mi to tada uopšte nismo razumeli na takav način.
Ukoliko i vi spadate u red onih učenika, kojima baš i nije važno o čemu tačno profesor govori na času, pokušajte već prilikom narednog predavanja da to promenite, kako se ne biste jednog dana kajali što svoje nastavnike niste slušali pažljivo, pa niste ništa drugo ni naučili od njih, osim predviđenog školskog gradiva.
Zato nemojte da budete nekolegijalni, već iskoristite priliku koja vam se pruža! Dajte svakom svom nastavniku šansu da vas poduči i u okviru samog predmeta koji predaje, ali i da vam prenese svoja životna iskustva, jer ćete vrlo verovatno od svega toga imati višestruku korist.
Sve to naravno ne znači da treba slepo da slušate bilo kog nastavnika, odnosno profesora, već da jednostavno ne gubite iz vida činjenicu da su u pitanju ljudi sa određenim životnim iskustvom i da vama, kao i svim svojim učenicima žele samo najbolje.