Medicinske sestre – prva pomoć u tretmanu alergijhskih reakcija
Nastavak školovanja za maturante srednjih medicinskih škola
Kako se pripremiti za timski rad u zdravstvu
Novosti u medicini koje su obeležile 2023. godinu
Prava pacijenata koja garantuje zakon
Uloga medicinskih sestara u prevenciji bolesti i promovisanju zdravlja
Veštačka inteligencija u poslu medicinske sestre
Kada su polovinom prošloga veka kreirani prvi roboti, gotovo niko nije mogao ni da nasluti koliko će pojava veštačke inteligencije imati uticaja na život ljudi, kako u pozitivnom, tako isto i u negativnom smislu.
A od tada se oblast robotike znatno razvila, tako da nakon autoimunih robota, nastaju i takozvani humanoidni roboti, kojima je dat potpuno isti oblik kao što ga ima ljudsko telo. Međutim, iako se često poslednjih godina, pa i decenija može čuti pitanje da li će roboti zameniti ljude, potrebno je sagedati stvari iz šire perspektive, da bi se na to pitanje pronašao i najpodesniji odgovor.
Naime, ako znamo da pojam veštačka inteligencija podrazumeva zapravo poseban softver, odnosno račuanrski program, a koji ima za cilj da jednom robotu omogući da obavlja manje ili više komplikovane zadatke, trebalo bi da je odmah jasno da, ipak postoje sfere u kojima je jednostavno nemoguće da oni zaista zamene ljude u potpunosti.
Naravno da postoje poslovi, koje je čak poželjno da obavljaju roboti, pa se neretko događa da oni bivaju zaduženi za obavljanje onih radnji, koje naročito iziskuju preciznost, ali i istrajnost. Obično se u savremenim fabrikama, na primer motora, zadužuju roboti za poslove sklapanja određenih delova, ali oni sve više pronalaze mesto i u mnogim drugim oblastima. Upravo iz tog razloga postoji bojazan da će sve više ljudi ostajati bez zaposlenja, prosto zato što neće biti više potrebe za njihovim angažovanjem, jer roboti kao radna snaga važe i za precizne i za više isplative.
Dakle, gde je onda rešenje?
Ako sve navedeno pokušamo da sagledamo sa pozitivne strane, doći ćemo do zaključka da će ljudi biti prinuđeni u budućnosti da se okrenu nekim interesantnijim i kreativnijim, ali i humanijim zanimanjima. Zato i nije čudno što se iz godine u godinu interesovanje za obrazovnim profilima iz medisincke struke povećava, a raste i broj zainteresovanih za bavljenje zanatima i ostalim kreativnim i umetničkim zanimanjima.
Naravno da roboti, ma koliko savršeno kreirani da budu, ne mogu da zamene osobu koja odluči da se školuje za doktora ili medicinsku, odnosno stomatološku sestru, ali i za mnoga druga zanimanja iz medicine, kao što neće moći da zamene ni onog čoveka, koji je stekao kvalifikacije za obavljanje poslova električara ili vodoinstalatera, na primer.
Zato i nije teško zaključiti koja su to zanimanja budućnosti i koja ni u kom slučaju neće moći da obavljaju roboti.
Što se tiče pozitivnih strana angažovanja humanoidnih i ostalih vrsta robota, ima i njih sasvim dovoljno, samo treba razmisliti. A jedna od osnovnih je ta što će ljudima u budućnosti biti omogućeno da se bave vrlo kreativnim i humanim zanimanjima, te će čak i oni koji se ne budu njima bavili, upravo zahvaljujući angažovanju robota za obavljanje određenih zadataka, imati mnogo više slobodnog vremena, koje će svakako moći kvalitetnije da utroše.
Iako je čuveni svetski fizičar, Stiven Hoking jednom prilikom izjavio da će upravo veštačka inteligencija toliko napredovati da će se smatrati novim oblikom života, te da će umnogome biti efikasnija od ljudi, činjenica je da niti jedna mašina, odnosno računarski program ne može da oseća brojne emocije i da ih prenese u svoj rad, tako da definitivno ne možemo reći da postoji bojazan da će roboti u potpunosti moći da zamene ljude, barem kada su konkretna zanimanja u pitanju.