Da li je gimnazija dobar izbor ili ne?

Nije baš ni malo jednostavno ubediti jednog osmaka da treba da upiše ovu ili onu srednju školu, jer su deca u tom periodu izuzetno osetljiva i misle da sve sama znaju. Poznato je, takođe da pubertetlije baš i ne slušaju naročito pažljivo mišljenje svojih roditelja, pa čak i vrlo često rade suprotno od toga.

Zato ako vas dete i upita da li je gimnazija dobar izbor ili ne, teško da ćete moći adekvatan odgovor da date. Razlog za to je prilično jednostavan, jer praktično odgovor na to pitanje koji je jedinstven i ne postoji.

Prosto rečeno, da bi neko i mogao da iznese mišljenje o tome i da donese adekvatan zaključak, on mora da sagleda mnoge aspekte, a prvenstveno da razmisli o tome da li je dete zainteresovano za nastavak školovanja na nekom fakultetu, odnosno u okviru neke više škole ili nije.

Da li je gimnazija dobar izbor ili ne?

Ukoliko je u pitanju dete koje ima prilično veliki kapacitet za učenje, odnosno za školovanje, a nije baš zainteresovano posebno za neku određenu oblast, onda slobodno možemo reći da je gimnazija u tom slučaju dobar izbor.

Naravno da ako učenik ima želju da izučava tačno određenu oblast, tada je definitivno najbolja opcija odabrana stručna škola.

Baš iz tog razloga i jesmo napomenuli da je najbitnije poznavati afinitete svog deteta, te mu i omogućiti da upiše srednju školu koju u datom trenutku želi.

Gimnazija opšteg tipa je u poslednje vreme najzastupljenija u ponudi, mada još uvek postoje i gimnazije društveno - jezičkog smera i prirodno - matematičkog. U svakom slučaju će svaki učenik imati mogućnost da izabere koji tip gimnazije želi da pohađa. Upravo od njegovih afiniteta će primarno i da zavesi koju će gimnazije upisati, odnosno za koji tip gimnazije će da se odluči.

Kako i sam naziv kaže, gimnazija opšteg tipa podrazumeva izučavanje i društvenih i prirodnih predmeta, dok je u okviru prirodno - matematičkog smera, odnosno društveno - jezičkog predviđeno da više budu izučavani prirodni, odnosno predmeti vezani za društvene nauke.

U svakom slučaju se gimnazijsko znanje smatra najkompletnijim i otvara mnoga vrata gimnazijalcima, vezano prvenstveno za nastavak školovanja. Naime, prema trenutno važećem zakonu, svako ko bude stekao diplomu gimnazije opšteg smera, odnosno gimnazije društveno - jezičkog ili prirodno - matematičkog smera mogu da upišu željeni fakultet ili višu školu. Isto tako postoje i određene mane u tom slučaju. Naime, kada neko bude završio gimnaziju i stekao validnu diplomu, njegova je obaveza da školovanje nastavi. Naravno da može obavljati i određene poslove sa gimnazijskom diplomom, ali ipak on neće praktično govoreći, imati nikakvo zvanje. Zato i jeste važno da svoje školovanje nastavi u okviru odabrane više škole ili fakulteta.

Sledeća Prethodna