Da li žene mogu da se zaposle u IT sektoru?

Istorija računara duža je od istorije računarskog hardvera i modernih računarskih tehnologija, i uključuje istoriju metoda koje su bile namenjene olovci i papiru ili tabli i kredi.

Za začetnika informatike smatra se Britanac Čarls Bebidž. Čarls je izmislio diferencijalnu i analitičku mašinu za računanje. Diferencijalna mašina je zamišljena za računanje četiri aritmetičke radnje: sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje. Analitička mašina je zapravo preteča današnjeg računara, zamišljena za nalaženje rešenja bilo kog matematičkog izraza, za koji znamo redosled operacija pomoću kojih taj izraz može biti rešen (danas skup operacija određenog redosleda nazivamo algoritam).

Prvi programer je zapravo bila žena - Ada Bajron Lavlejs. Ada je bila inspirisana Bebidžovim radom i verovatno je prva osoba koja je pronikla u neverovatne mogućnosti Bebidžove analitičke mašine. Napisala je rad o Bebidžovoj „Analitičkoj mašini“ koji se smatra prvim tekstom koji opisuje proces danas poznat kao kompjutersko programiranje. Ona je predvidela i da će analitičke mašine služiti za komponovanje muzike, doduše za to će biti potrebno da protekne čitav jedan vek.

Jedna od prvih žena koje su stekle titulu iz oblasti kompjuterskih nauka bila je i Meri Kent Keler časna sestra iz Ohaja, Amerika. Bila je pionirka u oblasti IT sektora i utabala put drugim ženama koje je zanimala ovakva karijera. 1958. godine počinje sa radom u Naučnom nacionalnom udruženju čiji su članovi, u to vreme, bili isključivo muškarci. Takođe učestvovala je u stvaranju BASIC kompjuterskog jezika.

Za vreme Drugog svetskog rata programiranje se smatralo ženskim poslom, dok su se muškarci bavili hardverskim delom računara koji se u to vreme smatrao bitnijim od softvera. 70’ godina prošlog veka magazin Cosmo u svom članku “Computer’s girls” promovisao je programiranje kao savršeni ženski posao.

Danas se žene u Evropi retko odlučuju da prave karijeru u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija zato što smatraju da ta zanimanja bolje "priliče" muškarcima. Interesovanje devojaka za studije iz oblasti informacionih tehnologija nažalost opada za 50.odsto nakon srednje škole, prilikom odlučivanja o upisu na studije.

Prema podacima sa okruglog stola na temu ''Žene u IT sektoru'', koji je održan u aprilu 2016. godine u Beogradu, u IKT sektoru u Srbiji radi tek 18 do 20% žena, pri čemu one u čak 80% slučajeva nisu u poziciji da vode velike projekte u ovoj oblasti. S druge strane, Srbija može da se pohvali boljim prosekom u odnosu na druge zemlje u Evropi po broju visokoobrazovanih žena u IT sektoru. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo ženskog kadra u našoj zemlji u ovoj oblasti je 44%, što je više od evropskog proseka od 30% (podaci Evropske Komisije). Navodi se da na odluku žena da ne grade karijere u oblasti novih tehnologija utiču stereotipi, odnosno uvrežen stav da to više "priliči" muškarcima.

Mogućnost doškolovavanja i prekfalifikacija žena u ovaj sektor dovodi do podizanja svesti da devojke i žene imaju mogućnost izučavanja, a kasnije i zaposlenja u okviru IT sektora. Zbog toga postanite deo naše gimnazije, i povećajmo procenat žena u IT sektoru zajedno!

Sledeća Prethodna