Kako zaista izgleda radni dan programera?

Mnogi su skloni da rad od kuće smatraju mnogo lakšim nego što je to slučaj sa klasičnim odlaskom na posao i ustaljenim radnim vmenom. Još ako tome dodate podatak da ljudi koji spadaju u takozvane frilensere zarađuju često i mnogo više od onih koji su zaposleni u firmama ili se bave sopstvenim biznisom, vrlo je verovatno da će mnogi pomisliti: “Blago njima! Nemaju šefa i zarađuju više od mene!”

Ali, da li je to sve baš tako?

Kako zaista izgleda radni dan programera?

Jedno od, sasvim sigurno najisplativijih zanimanja današnjice jeste programer, mada ni mnoga druga zanimanja IT struke ne zaostaju u tom pogledu. Upravo iz tog razloga smo ovog puta uzeli za primer tog stručnjaka, te ćemo u nastavku razmotriti kako zaista izgleda radni dan programera.

Vrlo verovatno mnogi misle da je osoba koja se tim zanimanjem bavi, a radi od kuće u prednosti nad stalno zaposlenima, jer prvo može da spava dokle hoće. Ipak, ono što mnogi ne znaju, jeste da jedan programer neretko provede celu noć ispred svog računara, pokušavajuću da svoje zadatke završi na vreme. I naravno da ga niko ne pita da li je radio 6, 8 ili 10, a možda i 15 sati u toku dana, jer je najbitnije da je ispoštovao rok koji je precizirao sa klijentom i dogovoreni posao završio na vreme.

Jedan od osnovnih razloga zbog kojih mnogi programeri i brojni IT stručnjaci, a koji rade od kuće, svoj posao obavljaju u kasne noćne sate, jeste mir i tišina koja tada vlada. Naime, morate imati na umu da većina njih živi u zajednici, pa čak i ako ima izdvojen prostor za sebe u stanu ili kući, neretko se događa da ga ukućani ometaju u radu toku dana, te je noć u tom slučaju idelna za završetak posla.

Iako jeste prednost ta što može da spava dokle god želi, kako mnogi vole da misle, činjenica je da programer ili bilo koji drugi IT stručnjak, koji se upustio u vode frilensinga često skoro uopšte nema slobodnog vremena. Tačnije, on može uvek da ga ima ukoliko je potrebno, što jeste velika prednost, u odnosu na osobe koje isti taj posao obavljaju u nekoj firmi, ali se u većini slučajeva to ne tretira kao prednost, jer mnogi programeri koji su se opredelili za takav vid radnog angažovanja rade mnogo više od svojih kolega koji su stalno zaposleni.

Pored svega što je pomenuto, postoji još jedan prilično ozbiljan nedostatak rada od kuće, a to je pronalaženje posla, što naravno sve utiče i na zaradu. Naime, programer koji je stalno zaposlen u bilo kojoj kompaniji nema razloga da brine o tome da li će imati posla ili ne, te da li će na kraju meseca dobiti svoju mesečnu zaradu ili ne. Sa druge strane, IT stručnjak koji je frilensing itekako mora da se angažuje na tome da pronađe odgovarajući posao, pa da pregovara sa klijentom oko detalja i na kraju da u dogovorenom roku posao i završi.

Logično je da se radni dan programera koji je angažovan u bilo kojoj firmi i onoga koji svoj posao obavlja od kuće umnogome razlikuju.

Svakako da programer čim dođe u kancelariju ima obavezu da izvrši sve zadatke koje je dobio od nadležnih za taj dan, te da se vrlo često događa i da mora da ostane nakon isteka radnog vremena, budući da se od njega zahteva maksimalno poštovanje zadatih rokova. Isto tako on ne može da utiče ni na odabir projekata, odnosno na njihovu složenost i zahtevnost, već se očekuje jednostavno da dogovoreni posao i završi u zadatom roku.

Kada se sve skupa sagleda, i jedan i drugi vid angažovanja imaju svoje prednosti, ali ono što je najvažnije i što ni u kom slučaju ne smemo propustiti da pomenemo jeste da su zanimanje programera, ali i mnoga druga IT struke posebno tražena, te svako ko se školuje za njih ima izuzetno velike šanse da vrlo brzo pronađe posao i da počne odlično da zarađuje. Upravo iz tog razloga se često može čuti da su upravo zanimanja IT struke zanimanja budućnosti!

Sledeća Prethodna