Koliko je zaista računar moćna stvar

Kada je Čarls Bebidž u 19 - om veku izumeo mašinu za računanje, koja je bila analitička i diferencijalna, gotovo sigurno nije znao da će na taj način kreirati preteču današnjeg računara. Analitička mašina se, ustvari smatra prethodnikom današnjeg kompjutera, dok je diferencijalna bila osmišljena sa ciljem da obavlja četiri osnovne računarske operacije i to oduzimanje, sabiranje i množenje, kao i deljenje. Upravo je analitička mašina osmišljena tako da može rešenje različitih matematičkih izraza da pronađe, te da ustanovi i kojim redosledom treba da budu izvršene te operacije.

Nakon Bebidža se u istoriji računara pojavila i prva žena programer, Ada Bajron Lavlejs. Ćerka čuvenog britanskog pesnika, Lorda Bajrona je bila naročito zainteresovana za rad Čarlsa Bebidža.

A na početku dvadesetog veka je engleski matematičar i kriptograf, Alan Matison Tjuring praktično udario temelje otkriću današnjeg kompjutera. Naime, njegov zadatak tokom Drugog svetskog rata je bio da dešifruje tajne poruke Nemaca, pa je zato nastojao da pronađe mašinu, koja će uspeti da bilo koji problem reši, a ako je on predstavljen tako da sadrži niz osnovnih operacija. Vrlo je važno bilo i da memorija te mašine bude adekvatna, te da može da sadrži i instrukcije koje su neophodne kako bi računanje bilo pravilno izvršeno. Iz svega toga je nastala takozvana Tjuringova mašina, koja je ipak ostala na nivou apstrakcije.

Nedugo nakon njega je osmišljen zvanično prvi elektronski računar, a on je funkcionisao prema programu koji mu je prethodno zadat.

Smatra se da istorija računara seže mnogo dalje u prošlost, te se često pominje i takozvana nulta generacija računara. U pitanju su mehanički računari, a prvi takve vrste je takozvani Paskalov računar. On potiče iz 1642. godine i koristio se u Francuskoj, gde je uz pomoć njega obračunavan porez. Međutim, Paskalov računar je obavljao samo dve proste računarske operacije i to oduzimanje i sabiranje. Takozvani Lajbnicov računar je bio dopuna ovom prvom računaru nulte generacije, jer je obavljao i računarske operacije množenja i deljenja.

Iako je 1930. godine nemački građevinski inženjer, Konrad Cuze napravio mašinu koja je mogla da bude programirana i sadržala je brojne relej uređaje, ona je na žalost tokom Drugog svetskog rata uništena, pa nije mogla da bude primenjena u praksi.

Kasnije je bilo još nekoliko pokušaja koji takođe spadaju u nultu generaciju računara.

Uz pomoć elektronskih cevi, a u periodu između 1945. i 1955. godine su nastali računari iz prve generacije.

Druga generacija računara je nastala oko 50 - ih godina prošloga veka, a pripadnici te generacije su specifični po tome što su se tada pojavile nove arhitekture i novi računarski sistemi.

U periodu između 1965. i 1980. godine nastaje treća generacija računara, a koji koriste takozvana integrisana kola.

Ređali su se različiti tipovi kompjutera, koji su naravno vremenom značajno evoluirali.

A danas je računar izuzetno moćna stvar, zato što praktično nalazi primenu u svakoj oblasti života.

U suštini se kompjuter, odnosno računar sastoji najpre od glavnog procesora i određene memorije, te poseduje hardver i softver.

Naravno da zahvaljujući napretku oblasti informacionih tehnologija, računari bivaju sve savršeni i nalaze primenu u sve više sfera života.

Praktično je danas nezamisliv život bez kompjutera, ali se podrazumeva da brojne prednosti koje jedan takav uređaj može da ponudi svakako treba mudro iskoristiti.

Sledeća Prethodna