Sprečite bournout sindrom na vreme

Burnout, odnosno „sagorevanje na poslu“, je pojava o kojoj se mnogo govori u poslednje vreme. Za svaku profesiju on ima izvesne specifičnosti, a nas najviše interesuje kako sprečiti burnout kod medicinskih sestara i tehničara.

Ako pohađate redovnu nastavu u našim medicinskim školama, kao što su Srednja medicinska škola Beograd ili Srednja medicinska škola Kragujevac, verovatno ćete imati više prilike da se na nastavi sretnete sa ovim pojmom, i detaljno ga prodiskutujete. Ukoliko se, međutim, prekvalifikujete, ili se obrazujete vanredno, možda ćete temu nenamerno preskočiti. Pružamo vam, zato, dodatne informacije, korisne za vaše zdravlje i uspeh u poslu.

Evo, za početak, nekoliko najčešćih simptoma burnout-a.

Ako ste blizu štetnog „sagorevanja“, verovatno ćete primetiti da postajete cinični, preterano kritični, možda će vam biti teško da na posao stignete na vreme, ili ćete imati problem da započnete radni dan. Nedostatak energije, nestrpljenje i nervoza u odnosu sa kolegama i pacijentima, nezadovoljstvo postignutim, razočaranost poslom, problemi sa koncentracijom... su dodatni znakovi upozorenja. Obratite pažnju i na zdravlje – imate li češće nego obično nesanicu, glavobolju, problem sa crevima... da li posežete za pilulama za smirenje, alkoholom, hranom, kako biste se osećali bolje?

U krajnjem ishodu, burnout ostavlja značajne negativne posledice u više oblasti – pored mentalnog i fizičkog zdravlja, on narušava porodične odnose i odnose sa drugim dragim ljudima, ugrožava karijeru, menja životne planove i ciljeve. Rešenja i saveti u borbi protiv burnout-a su najbolji ako ih primenite preventivno, pre nego što počnete da ga osećate.

Medicinske sestre i tehničari skloniji su od pripadnika drugih profesija da svoj identitet vežu za poziv. Osećanje da se čini mnogo toga dobrog za pacijenta, koji je ponekad satima u centru pažnje, prouzrokuje utisak potpune posvećenosti. Zato je važno da u poslu medicinske sestre jasno razdvojite svoj privatni život od profesionalnog i postavite granice.

Iako zvuči pomalo grubo, imajte od početka u vidu da ste zamenljivi – i kod svojih pacijenata i kod poslodavca. Kao što je ustanova u kojoj ste angažovani zamenljiva za vas. Okolnosti u životu mogu veoma brzo da se promene i da shvatite ovu istinu na komplikovaniji način.

Naučite da kažete „ne“ onda kada je to opravdano. Ponuda da stalno menjate druge u poslu i da izgarate na radnom mestu može da donese privremene prednosti, ali na duži rok morate zaštititi sebe i svoje zdravlje. Na menadžmentu ustanove ili odeljenja je da organizuju posao tako da svi zadaci budu obavljeni.

Poštujte svoje „ne-odluke“, ali i „ne-odluke“ i granice drugih.

Medicinskim sestrama i tehničarima je neophodan odmor upravo zbog kvalitetne brige o pacijentima. Umorne i nervozne medicinske sestre prave lošu atmosferu u zdravstvenim ustanovama, ali i greške na poslu koje je ponekad teško ispraviti.

Naučite da volite sebe na nov način. Posvetite pažnju svojim emocijama, prepoznajte ih, imenujte ih, imenujte uzrok. Emocije, ma kakve da su, su tu da vas zaštite i upozore, kako bi vam bilo bolje. Vežbajte da ih posmatrate. Naučite da u teškim trenucima kažete sebi ono što biste rekli drugima kada želite da ih utešite.

Identifikovanje sa negativnim osećanjima i patnjom pacijenata trebalo bi da izbegnete, kao i dugo razmišljanje o eventualnim greškama i propustima koje ste možda napravili. Prihvatite da ljudski život nije savršen, pa to ne može biti ni vaš, ni život kolega, pacijenata...

Ako se osećate iscrpljeno, suočite se sa stvarnošću. Bežanje u virtuelni svet društvenih mreža, noćne provode, u šoping, na godišnji odmor... donosi samo privremeno olakšanje. Burnout se mora rešiti promenom ponašanja, kvalitetno i u vašu korist.

Učite na vreme da budete na poslu ozbiljni, smireni, profesionalni, puni poštovanja za sebe, kolege i pacijente. Neka takvi obrasci ponašanja budu ideal kojem ćete težiti, sve dok ne postanu rutina.

Sledeća Prethodna