Šta nam donosi novi zakon o korišćenju interneta (član 13)

Krajem 2018. godine je bio iznet zvanično predlog novog Zakona o korišćenju interneta, a posebno su bila sporna dva člana, i to 11 i 13, s tim da se mnogi nisu u globalu usaglasili sa predlogom tog zakona.

Vrlo brzo je taj predloga i usvojen, a on je primarno fokusiran na pravno regulisanje autorskih prava i njihove zaštite, čemu su se maksimalno protive i mnogi giganti na internetu, poput kompanija Facebook i Google, odnosno Amazon i Apple, ali i drugih.

Zanimljivo je da je predlog novog zakona bio podnet od strane vodećih novinskih agencija u svetu, kao i brojnih medijskih grupa i izdavača, a jedna od potpisnica tog predloga jeste i Srpska novinska agencija „Tanjug“.

Prilikom glasanja čak 438 članova Evropskog parlamenta je bilo saglasno, dok je uzdržanih bilo tek 39, a protiv ovog Zakona o korišćenju interneta je glasalo 226 članova.

Početkom ove godine je donet predlog da budu konačno izglasane izmene, posle čega bi države koje se nalaze u sastavu Evropske Unije morale da donesu određene izmene u okviru aktuelnih zakona, a kako bi Zakon o zaštiti autorskih prava, odnosno donete izmene mogao da stupi na snagu i počne da bude primenjivan u praksi.

S obzirom na to da se predlog novog zakona prvenstveno odnosi na internet platforme Google, Apple, Facebook i Amazon, on je u Briselu dobio naziv Inicijativa protiv GAFA, a ukupno 18 novinskih agencija na teritoriji Evrope, odnosno njihovi nadležni su potpisali taj predlog.

Kao osnovni i presudan razlog za to su naveli da je u pitanju „pljačkanje brojnih medija“, koji se bave globalnim informisanjem, odnosno umanjivanje njihove zarade koju dobijaju od svih zainteresovanih oglašivača. Jednostavnije rečeno, pomenuti internet diganti preuzimaju vesti sa sajtova novinskih agencija i medijskih kuća, a da pritom većina njih ne navodi izvor preuzimanja sadržaja, tako da na taj način uspevaju da pridobiju nove klijente, koji se oglašavaju putem tih platformi, što znači da praktično celokupnu zaradu od plasiranih vesti upravo oni uzimaju.

Nadležni u ovim novinskim agencijama su se pozvali i na dostupne podatke o prihodima pomenutih kompanija, budući da oni pokazuju da blizu 80 procenata celokupnog oglašavanja u toku prethodnih godina Facebook, Amazon i Apple, odnosno Google dobijaju upravo na taj način, te su procenili da se tome mora na neki način stati na put.

U skladu sa predlogom izmena tog zakona, pomenute komapnije na prvom mestu, a onda i ostale bi trebalo da određeni procenat od prihoda, koje steknu dobijanjem klijenata zainteresovanih za reklamiranje, daju i agencijama koje su zvanično plasirale konkretnu vest. U prilog tome da je neophodno izvršiti izmene konkretnog zakona, nadležni u brojnim novinskim agencijama, koji su i potpisali ovu inicijativu su se osvrnuli i na to da zakon koji je trenutno na snazi datira iz perioda kada još uvek nisu bile razvijene pomenute internet platforme.

Razlog zbog čega je Evropski parlament polovinom 2018. godine predložene izmene konkretnog zakona odbio jesu sporni članovi 11 i 13.

Prvi pomenuti član, koji nosi oznaku 11 navodi, pored ostalog da kompanije moraju da imaju obavezu naplate specijalne vrste poreza, a koja je okarakterisana kao porez na linkove. Zapravo, na taj način oni će steći pravo da tekstove preuzmu sa sajta određene medijske kuće ili novinske agencije, te da to bude u skladu sa zakonom.

Drugi član koji je bio sporan tom prilikom nosi oznaku 13 i mnogo je kompleksniji nego prethodni. Naime, njime se predviđa da internet platforme moraju imati obavezu da izvrše proveru svih sadržaja koji se objavljuju. Međutim, to ne zvuči nimalo lako kao što možda na prvi pogled izgleda zato što provera sadržaja oduzima ne samo mnogo vremena, nego iziskuje i ulaganje značajnih novčanih sredstava, pa je i sasvim bilo za očekivati da upravo oko tog člana bude najveći spor.

U kom pravcu će se celokupna tematika razvijati u praksi, ostaje nam da vidimo, tek svi oni koji su upoznati sa donošenjem spornog zakona, odnosno njegovih izmena su saglasni u tome da će se pravila ponašanja i uopšteno funkcionisanje na celokupnom internetu značajno izmeniti.

Sledeća Prethodna