Vanredno ili redovno školovanje?

Nije bilo dvoumljenja u ne tako davnoj prošlosti između redovnog i vanrednog školovanja, iz vrlo jednostavnog razloga. Naime, vanredno školovanje je za mnoge prethodne generacije podrazumijevalo neke loše asocijacije.

Stvar je u tome da su se za takvu vrstu školovanja opredeljivali oni pojedinci, koji iz nekog razloga nisu pohađali redovno nastavu. U većini slučajeva su to bili lenji učenici, koji su izbegavali da idu na časove, pa su kasnije morali vanredno da se školuju i steknu diplomu. Naravno da je bilo i onih slučajeva, kada neko iz zdravstvenih ili drugih razloga nije bio u mogućnosti da nastavu prati redovno, pa je jednostavno bio prinuđen da se opredeli za vanredno školovanje.

I dok je redovno školovanje bilo, u principu namenjeno, da tako kažemo dobroj deci, koja žele da uče i završe izabranu školu, dotle je vanredno školovanje bilo namenjeno svima koji to nisu želeli ili mogli da učine iz nekog razloga.

Vanredno školovanje danas

Situacija se u školskom sistemu svakako promenila, pa slobodno možemo reći da je danas vanredno školovanje u većini slučajeva češći izbor pojedinaca.

Naravno da za to postoji vrlo logičan razlog, a to je laka dostupnost, pošto na primer srednja medicinska i IT gimnazija u Kragujevcu nudi vanredno školovanje po izuzetno pristupačnim uslovima.

Zahvaljujući činjenici da postoje mnoge privatne srednje škole, koje nude i takav način školovanja, to svaka od njih nastoji da pruži klijentima maksimalan kvalitet, a po najoptimalnijoj mogućoj ceni, tako da je i izbor obrazovnih institucija sasvim zadovoljavajući.

Samim tim što nemaju obavezu da idu u školu, odnosno da pohađaju časove, već je dovoljno da se na pravi način pripreme i izađu na polaganje ispita, mnogi se odlučuju upravo za vanredno školovanje.

Pored svega toga, osoba koja se za takav vid edukacije odluči može u relativno kratkom vremenskom periodu, a što sve u principu zavisi od njenog angažovanja, da stekne diplomu za željeno zanimanje.

Uzevši u obzir da je u pitanju vid edukacije, koji nije standardan, to podrazumeva i da svako ko se odluči za vanredno školovanje ima obavezu da plaća na prvom mestu polaganje ispita, koji su zastupljeni u nastavnom programu za konkretni obrazovni profil.

Moramo naglasiti i to da je diploma, koju stekne učenik koji se vanredno školuje na potpuno istovetnom nivou kao i diploma, koju će steći kandidat nakon redovnog školovanja u okviru iste struke.

Redovno školovanje

U bilo kojoj državnoj ili privatnoj školi se nastava organizuje prema uobičajenim pravilima, a upravo tako se karakteriše i redovno školovanje.

Dakle, to znači da učenici imaju obavezu da pohađaju sve časove prema važećem rasporedu, a profesori ih nakon pisane i usmene provere ocenjuju, u skladu sa zakonom propisanim pravilima.

U tom slučaju se poštuju pravila važećeg školskog kalendara za područje Republike Srbije, koji zvanično propisuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Vanredno ili redovno školovanje?

U određenim situacijama je bolje da se učenici opredele za redovno školovanje, a opet u nekim drugim slučajevima je bolja opcija da se školuju vanredno.

Potrebno je da svako od njih proceni, koja opcija mu više odgovara i u finansijskom i u svakom drugom smislu, jer i redovno i vanredno školovanje imaju svoje prednosti, ali i određene, ako tako možemo da kažemo mane.

Upravo iz tog razloga i nije moguće navesti jedinstven odgovor na to pitanje, budući da svaki učenik treba da izabere šta njemu više od svega toga odgovara.

U svakom slučaju je najbitnije da na kraju stekne diplomu za željeno zanimanje, te da odluči da li će školovanje nastaviti ili će se ipak opredeliti za varijantu da u okviru konkretne struke pronađe zaposlenje.

Sledeća Prethodna