Kako bolje komunicirati sa pacijentima

Obrazovanje za zanimanje medicinska sestra ili tehničar stavlja mladu osobu pred izazov koji nije direktno povezan sa uspehom u školi. Pitanje kako na najbolji način komunicirati sa pacijentima sebi postavljaju učenici koji teže uspostavljaju opušten tok razgovora sa nepoznatima, ali i oni kojima komunikacija sa okruženjem ne predstavlja problem. Pacijenti dolaze iz različitih sredina, njihovo zdravstveno stanje nije podjednako dobro odnosno loše, tenzije i strahovi su uvek prisutni, što dodatno komplikuje situaciju.

Da istaknemo odmah – komunikacione veštine za specifičan posao, pa i za zanimanje medicinska sestra, se uče. Srednja medicinska škola Beograd, Srednja medicinska škola Kragujevac i profesori u našim odeljenjima u drugim gradovima omogućiće vam da se kroz gradivo više predmeta sretnete sa navedenom temom. O njoj ćemo vam govoriti i na praksi. Zbog važnosti kvalitetne komunikacije između medicinske sestre i pacijenata, dajemo vam na ovom mestu nekoliko preporuka, o kojima bi trebalo da razmislite.

Biti sa svakim pacijentom predusretljiv, pažljiv i ljubazan nije uvek lako u uslovima opreterećenosti velikim brojem obaveza na poslu. Ovo je, međutim, prvi preduslov sticanja poverenja. Aktivno slušajte šta vam pacijent govori i razmišljajte o tome. Ne postavljajte pitanja mehanički.

Počnite komunikaciju sa otvorenim pitanjima – onima na koje pacijent može da da odgovor kakav želi. On će najpre izneti problem koji ga najviše muči, a kada bude siguran da ga razumete postaće otvoreniji za komunikaciju uopšte.

Negujte kod sebe radoznalost i želju da saznate šta se zaista sa svakim pojedinačnim pacijentom dešava. Pokušajte da saznate, ali diskretno i samo onoliko koliko je to potrebno, kakva je kompletna životna situacija u kojoj se pacijent nalazi, ili je u njoj bio u bližoj ili daljoj prošlosti.

Bilo bi dobro da ostvarite komunikaciju i sa porodicom pacijenta ako je njegova situacija komplikovana i ako je to moguće.

Tokom samog razgovora, sumirajte u par rečenica ono što ste razgovarali i pitajte pacijenta da li ste dobro razumeli sve što vam je rekao.

Koristite jednostavne reči i prijateljski ton. Verbalnu komunikaciju treba da prati i adekvatna neverbalna – osmesi, klimanje glavom i drugi gestovi.

Obogatite komunikaciju različitim pomoćnim sredstvima – skicama, zapisima, korišćenjem laptopa, tableta...

Predložite lekarima i drugim kolegama da pacijentu nešto objasnite baš vi. Tako ćete steći poverenje tima u kojem radite i pacijenata.

Budite svesni svojih osobina, predrasuda i loših navika, ali se trudite da one ni na koji način ne utiču na vaš odnos sa pacijentom.

Pokušajte da se uživite u uloge i zadatke lekara, kolega i pacijenta i posmatrate situaciju sa njihove tačke gledišta. Tako ćete lakše definisati svoju ulogu i prepoznati propuste koje, eventualno, pravite.

Budite spremni da u komunikaciji iskažete spremnost da podelite odgovornost za donošenje odluka. Pacijent bi to trebalo da čuje i da vas doživi kao ozbiljnu osobu u koju može imati poverenje.

Ako su kolege medicinske sestre i tehničari, spremačice, servirke, portiri i drugi zaposleni u zdravstvenoj ustanovi spremni da sa vama podele neka svoja znanja i iskustva, pažljivo ih saslušajte. Od svakoga može po nešto da se nauči.

Pravite beleške o pacijentima, a ako je prikladno pokažite im neke od njih. To mogu čak biti i zvanični podaci o njihovom stanju, rezultati analiza i slično, ukoliko je tim koji leči pacijenta saglasan.

Dobra komunikacija između medicinskih sestara, odnosno tehničara, i pacijenta često može da dovede do poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta, pa i do spašavanja života. Mladim medicinskim sestrama i tehničarima ona će sigurno doneti oslobađanje od dodatnog stresa, veće zadovoljstvo sobom i poslom, i bolje uklapanje u kolektiv na radnom mestu.

Sledeća Prethodna