Budućnost hirurgije: Laparoskopske i minimalno invazivne metode
Novosti u medicini koje su obeležile 2023. godinu
Prava pacijenata koja garantuje zakon
Kako se pripremiti za timski rad u zdravstvu
Medicinske sestre – prva pomoć u tretmanu alergijhskih reakcija
Nastavak školovanja za maturante srednjih medicinskih škola
Veštačka inteligencija u poslu medicinske sestre
Uloga medicinskih sestara u prevenciji bolesti i promovisanju zdravlja
Rast broja osoba starijih od 65 godina u razvijenim zemljama prouzrokovao je potrebu da se o ovoj, po mnogim parametrima specifičnoj grupi stanovnika, brine sve veći broj medicinskih sestara i tehničara, obrazovanih i obučenih. Tražnja za profilima medicinskih negovatelja, ali i medicinskih sestara sa specijalizacijama u oblasti gerontologije biće stalno prisutna u narednim godinama i decenijama.
O poslu medicinske sestre na odeljenju gerijatrije, u domu za stare ili u službi za kućne posete postoje još uvek predrasude koje treba prevazići. Ovaj poziv, ipak, pored prednosti ima i nekoliko nedostataka, pa ako razmišljate da se opredelite za karijeru u gerontologiji, podsećamo na neke od njih.
Preporučujemo pre svega da, ukoliko je vaš izbor Srednja medicinska škola Beograd ili Srednja medicinska škola Kragujevac, razgovarate sa profesorima o želji da radite na gerijatriji. Oni će vam preporučiti dodatnu literaturu i ukazati na šta da obratite pažnju na praksi. Daće vam sigurno i dobar savet za dalje usavršavanje, kao i mesta gde možete obaviti staž, volontirati, konkurisati za posao...
Radno mesto gerijatrijske sestre je stabilno, a mogućnosti zapošljavanja su brojne. Tendencija je da stari ljudi ne borave u bolnicama ukoliko su njihovi problemi vezani isključivo za starenje – oni se otpuštaju sa privremene bolničke nege u različite vrste domova za stare, u rehabilitacione i banjske centre, ili svojoj kući. Na svakom od tih mesta njima je potrebna pomoć, a najbolje je ako je pružaju medicinske sestre.
Ukoliko planirate da se angažujete u radu sa starima, neophodno je da se oslobodite stereotipa. Pojam „stara osoba“ znači samo da ona ima umanjene izvesne sposobnosti. Seniori su danas, u 60-im, 70-im i 80-im godinama, visoko motivisani da žive sadržajno i aktivno. Mnogi od njih i posle penzionisanja nastavljaju da rade u svojim zanimanjima, ili se bave drugim poslom za koji imaju dovoljno znanja ili želje da uče. To obično nije u punom radnom vremenu, ali može da traje godinama, pa i do kraja života.
Većina starijih osoba prati vesti i spremna je da se angažuje u životu zajednice. Prosečna starija osoba po IT znanjima nije na visokom nivou, ali ima naloge na društvenim mrežama, koristi kompjuter, laptop, mobilni telefon... Dešava se, čak, da osobe u 60-im i 70-im imaju kvalitetniji i ispunjeniji dan od mladih. Istraživanja pokazuju da se više od polovine starijih od 65 godina oseća mlađima nego što jesu.
Sve navedeno pred medicinske sestre postavlja izazovne zadatke.
Starim osobama treba pomoći u aktivnostima u kojima im je pomoć neophodna. U nekim drugim, od njih se može mnogo toga zanimljivog i korisnog naučiti. Medicinska sestra ili tehničar treba za to da budu dobro organizovani, ali i empatični i strpljivi, pošto je starima za sve aktivnosti potrebno nešto više razumevanja i vremena.
Kritičko mišljenje i dodatno znanje potrebno je u oblasti farmakologije. Starije osobe obično uzimaju više lekova koje im daju upravo medicinske sestre. Njihove nuspojave i kombinacije mogu da budu znak da je neophodna lekarska intervencija ili akcija.
Stara osoba mora da bude poštovana na način na koji očekuje. Među starima može da vlada uverenje da im zdravstveni radnici ne posvećuju dovoljno pažnje zbog godina. Neprimereno je, takođe, oslovlavati staru osobu sa „bako“, ili se šaliti na način koji se doživljava kao ponižavanje.
Svakog pacijenta je potrebno upoznati što bolje, zbog pomoći koja se pruža, ali bez zadiranja u osetljive teme, posebno one o kojima osoba ne želi da govori.
Emocionalna posledica rada na gerijatriji može da bude „burnout“, tim pre što se briga o starima može zavšiti pogoršanjem njihovog zdravstvenog stanja, ili smrću. Medicinske sestre i tehničari ovo treba da imaju u vidu.
Rad u gerontologiji često se ne smatra privlačnim i ne nosi priznanja karakteristična za medicinske sestre na drugim pozicijama.
U zdravstvenim ustanovama obično ima manje medicinskog osoblja na gerontologiji, što vodi povećanju obima posla i nemogućnosti da se zadaci obave kvalitetno, što je posebno frustrirajuće.
Medicinske sestre i tehničari treba da budu dobro uvežbani i snažni za određene teže poslove oko starih, i pružanje fizičke podrške. Neophodna su i znanja iz psihologije, zbog promena u mentalnom stanju koje su česti pratioci starosti.
U gerontologiji, više nego u drugim specijalizacijama, nema tipičnih pacijenata ili klijenata. Najvažnije je negovati individualni pristup, pošto svaka osoba ima različite vrste slabosti i snaga, koje treba upoznati i prilagoditi im se.