Nova godina u srednjoj medicinskoj i IT gimnaziji
Medicinske sestre – prva pomoć u tretmanu alergijhskih reakcija
Nastavak školovanja za maturante srednjih medicinskih škola
Veštačka inteligencija u poslu medicinske sestre
Uloga medicinskih sestara u prevenciji bolesti i promovisanju zdravlja
Prava pacijenata koja garantuje zakon
Budućnost hirurgije: Laparoskopske i minimalno invazivne metode
Medicinske sestre i tehničari svih specijalnosti u svom radu susretaće se sa osobama sa invaliditetom. Lica sa posebnim potrebama mogu biti bilo kog uzrasta, pola i nivoa obrazovanja, iz različitih društvenih grupa i slojeva. U zavisnosti od stepena invaliditeta, ali i mnogih drugih faktora, važno je prilagoditi pristup i pomoći na najbolji način, ali tako da se ugrožena osoba ne oseti različitom i manje vrednom od drugih pacijenata.
Srednja medicinska škola Beograd, Srednja medicinska škola Kragujevac i drugi centri naše škole su mesta gde ćete dobiti adekvatne smernice od starijih kolega i nastavnika. U velikim zdravstvenim centrima, buduće medicinske sestre i tehničari već na praksi biće u prilici da se sretnu sa različitim vrstama invaliditeta. Prema rezultatima popisa od pre desetak godina, u Srbiji ima 8% osoba sa posebnim potrebama. Većinu čine žene, 58% a 60% lica sa invaliditetom su stariji od 65 godina. Najčešći problemi koje imaju ove osobe su sa kretanjem odnosno hodom, vidom i sluhom, slede problemi sa pamćenjem, samostalnošću i komunikacijom. Zdravlje lica sa invaliditetom često je višestruko narušeno, pa zbog toga treba imati u vidu njihov ukupan status.
Prvi kontakt sa zdravstvenom ustanovom za ove osobe su medicinske sestre i tehničari, koji im pružaju podršku tokom čitavog boravka. Bez obzira da li je u pitanju ambulantni pregled ili dugo bolničko lečenje, potrebno je poznavati i primeniti izvesna pravila. Ako pacijent ima problem sa govorom, to ne znači da ima problem sa opažanjem i inteligencijom. Takvi pacijenti gube poverenje i pružaju otpor ukoliko primete da ih zdravstveni radnici tretiraju kao da ne razumeju situaciju u kojoj se nalaze. Objasnite im procedure i šta će biti primenjeno, čak i ako ste sigurni da oni to neće shvatiti. Ponašajte se identično kao prema bilo kom drugom pacijentu.
Ako je pacijent slep ili ima teško oštećen vid, on neće reagovati na vašu neverbalnu komunikaciju – na pokazivanje ili druge znakove koje dajete. Objašnjavajte sve, zato, rečima, do detalja. Razgovarajte sa pacijentom, pre nego sa članovima njegove porodice, i pitajte ga sve što je potrebno. Ne dodirujte slepe pacijente bez najave i recite im da izlazite kad odlazite iz prostorije.
Uvek pitajte pacijenta sa invaliditetom kako mu odgovara da mu nešto pomognete ili uradite, odnosno šta mu ne odgovara. Možete da pitate za savet i osobu koja, inače, brine o njemu. Pacijenti sa posebnim potrebama imaju naučene obrasce za pojedine aktivnosti uz pomoć kojih se osećaju sigurno.
Pažljivo upotrebljavajte pojedine reči zbog kojih bi pacijent sa invaliditetom mogao da se uvredi. Imajte u vidu da neki od njih o svojim nedostacima govore otvoreno, ali će se naljutiti ako o tome govori neko drugi. Nikad ih nemojte identifikovati i nazivati upotrebljavajući njihov nedostatak.
Pitajte pre nego što priskočite u pomoć osobama sa otežanim kretanjem. U nekim slučajevima pacijent će se bolje osećati ako stvari koje može obavi sam. Zadržavanje određenog stepena nezavisnosti za ove pacijente je važno, naravno uz vašu brigu o njihovoj bezbednosti.
Koristite specijalna sredstva za bolju komunikaciju i aparate za osobe sa invaliditetom, ukoliko ih ima ustanova u kojoj radite ili sam pacijent.
Neki poremećaji nisu odmah vidljivi i može vam se desiti da pogrešno protumačite ponašanje pacijenata sa kognitivnim problemima i drugim problemima u funkcionisanju mozga i nervnog sistema. U ovakvim slučajevima bitno je da jasno i jednostavno komunicirate, pošto se može dogoditi da osoba ne razume izvesne pojmove, složene rečenice, uputstva koja dajete...
Imajte uvek u vidu da je svaki pacijent sa posebnim potrebama jedinstvena ličnost, i primenjujte individualni pristup.
Uz pridržavanje navedenih saveta u najčešćim situacijama, olakšaćete sebi posao i otkloniti bar neke nedoumice. Ako imate dilemu oko bilo čega vezanog za ovu osetljivu temu, budite otvoreni za komunikaciju, pitajte pacijente i kolege, učite i usavršavajte se tokom čitavog školovanja i, kasnije, radnog angažovanja.