Telemedicina u državnim zdravstvenim ustanovama

Tokom kovid pandemije, kada je bilo teško doći do lekara i specijalističkog pregleda, Srbija je napravila krupan zakonski iskorak. Naš zdravstveni sistem postao je prvi u Evropi u kojem je telemedicina priznata i omogućena u državnim zdravstvenim ustanovama.

U protekle dve godine radilo se na razvoju informacionih i softverskih rešenja. Projekat „Telemedicina za inflamatorne bolesti creva“ startovao je prvi, u sedam državnih ustanova u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu. Cilj je bio da se uključe centri koji pružaju usluge i najmlađim pacijentima, kako bi roditelji mogli pravovremeno da dobiju stručni savet, bez odlaska kod lekara. Usledilo je proširenje na oblast hematologije, a grane medicine u kojima se očekuju telemedicinske usluge u narednom periodu su endokrinologija i kardiologija. U planu je, naravno, implementacija u čitavom sistemu, uključujući ustanove primarne zdravstvene zaštite, odnosno domove zdravlja.

Naša Srednja medicinska škola Beograd i Srednja medicinska škola Kragujevac sigurno će prve biti u prilici da, na praksi, buduće medicinske sestre i tehničare upoznaju sa onlajn pregledima. I drugi učenici će se, ma gde da se školuju, veoma brzo sresti sa telemedicinom. Ova oblast se, globalno, ubrzano razvija. Njena praktičnost i značaj su nesumnjivi, a za medicinske sestre telemedicina je i posebno interesantna. Ona može da bude privatni posao za pojedine specijalnosti i usmerenja, što u svetu nije retkost. Telemedicina će se razvijati u različitim pravcima, i to treba imati u vidu. Danas je ona slična nekadašnjim telefonskim konsultacijama, sa velikom prednošću – pacijent može da se vidi i pregleda onlajn, a stanje da se prati i na njega utiče uz audio-vizuelna pomagala. Kompletna interakcija obavlja se uz pomoć kompjutera i mobilnih telefona, kamera i mikrofona, video snimaka i audio saveta koji se mogu snimiti i reprodukovati... Dovoljan je jedan video poziv sa bilo kog mesta, i pacijent dobija savet i detaljno uputstvo kako da pomogne sebi ili drugome.

Sa usavršavanjem sistema, koristi će biti još veće. Pregledi konzilijuma lekara i konsultacije sa stručnjacima iz inostranstva, uz oslanjanje na elektronski karton pacijenta i uvid u kompletnu istoriju pregleda i terapija, sigurno će dati još bolje rezultate. Napredak tehnologije obezbediće dalju preciznost u radu, kao i dostupnost usluge u najudaljenijim mestima.

Medicinske sestre i tehničari mogu da imaju obuku u ustanovi u kojoj postoji telemedicina – njihovi poslovi na vođenju evidencija i uspostavljanju veza zahtevaju dodatna znanja u oblasti računara. Tu će se sestra pojaviti kao asistent lekara, ali i samostalno, kada su pacijentu potrebni saveti koje ona može da pruži. Medicinske sestre putem telemedicine mogu da daju posebno značajan doprinos ako se radi o urgentnim stanjima, zbrinjavanju povređenih na licu mesta, transportu ugroženih...

Ukoliko se medicinska sestra opredeli da se samostalno bavi telemedicinom, ona ima „glavnu ulogu“ i preuzima čitav proces organizacije. Kontakt sa pacijentom može se ostvarivati sa bilo kog mesta, uključujući stan medicinske sestre. Poslovi su obično pomoć kod manjih povreda, opekotina i kožnih reakcija, saveti hroničnim bolesnicima, tumačenje rezultata krvnog pritiska i šećera merenih u kućnim uslovima, davanje saveta oko nege nepokretnih bolesnika, kod postoperativnog oporavka, fizioterapeutskih vežbi, ishrane... Sestra ili tehničar mogu da procene i na daljinu za koja stanja je neophodno posetiti lekara odmah, a kada se može i koliko dugo sačekati.

U telemedicini koja se ubrzano uvodi u državni zdravstveni sistem Srbije usvojeno je pravilo da prvi pregled mora da bude konvencionalan, a da će lekar proceniti da li se naredni, odnosno kontrolni, mogu izvesti onlajn. Dobro bi bilo da i medicinske sestre i tehničari, ako se telemedicinom bave kao preduzetnici, uvedu slična pravila i da se bar jednom, osim u urgentnim stanjima, lično sretnu sa pacijentom.

Sledeća Prethodna