Studije sestrinstva u Srbiji, decenija novih iskustava

Obrazovanje medicinskih sestara u Srbiji u proteklih desetak godina prati preporuke nadležnih međunarodnih organizacija, i praksu razvijenih zemalja. Zdravstvenom sistemu potrebne su diplomirane i strukovne medicinske sestre, a fakulteti i visoke škole su konačno obezbedili adekvatna znanja i zvanja.

Fakultet za medicinske sestre i tehničare smatrao se dugo nepotrebnim, što je loše uticalo na razvoj profesije i uskraćivalo pojedincima prilike za napredovanje u struci. Najviše zvanje koje je, u našoj zemlji, decenijama moglo da se stekne bilo je viša medicinska sestra. Iako obrazovanje za više medicinske sestre ima dugu tradiciju – prva viša škola za medicinske sestre otvorena je 1952. godine, savremeno lečenje zahteva novi pristup. Medicinska sestra na određenim radnim mestima mora da bude osposobljena da samostalno donosi odluke, stoji iza svojih stručnih znanja, a u nekim slučajevima i suprostavi svoje mišljenje mišljenju lekara.

Nastavak obrazovanja posle završene srednje medicinske škole je put koji, za zainteresovane, uvek preporučujemo.

Naša Srednja medicinska škola Beograd i Srednja medicinska škola Kragujevac nalaze se u centrima u kojima će vam biti lako da lično odete do fakulteta i dobijete potrebne informacije. Ukoliko ste iz nekog drugog grada, raspitajte se. U gotovo svakom kraju Srbije postoje državne i privatne visoke medicinske škole i fakulteti, sa ponudom trogodišnjih, četvorogodišnjih i petogodišnjih studija.

Bez ulaženja u detalje i programe, važno je da znate sledeće.

Transformacija nekadašnjih dvogodišnjih viših škola u trogodišnje visoke škole otpočela je posle uvođenja bolonjskog sistema visokog obrazovanja u Srbiji, 2005. godine. Paralelno se odvijala i akreditacija – priznavanje studijskih programa kao zvaničnih od strane nadležnog ministarstva. Prve akreditacije za visoke škole zdravstvenog smera izdate su 2007. godine, za jednu državnu i jednu privatnu školu strukovnih studija. Da objasnim odmah ovaj termin koji je veoma važan.

U visokom obrazovanju u Srbiji postoje dve vrste studija – strukovne i akademske.

Osnovne strukovne studije traju tri godine. Izvode se na fakultetima i u visokim strukovnim školama. Po završenim studijama stiče se zvanje strukovna medicinska sestra, i dobija se 180 ESPB bodova. ESPB je skraćenica za Evropski sistem prenosa bodova, koji svim obrazovnim ustanovama i poslodavcima u zemlji i svetu govori koliki je nivo vaših stečenih znanja. Posle završenih strukovnih studija možete upisati master strukovne studije, koje traju dve godine i donose novih 120 ESPB bodova. Specijalističke strukovne studije su u ponudi nekih škola – one traju godinu dana i sa njima dobijate 60 bodova. Strukovne master medicinske sestre ne mogu nastaviti dalje usavršavanje na doktorskim studijama. Osobina strukovnih studija je što se polaznici mogu, osim za opšti smer, obučiti za veliki broj specijalnosti. U različitim školama nude se programi za strukovne medicinske sestre babice, vaspitače, fizioterapeute, radiologe, anestetičare...

Akademske studije sestrinstva traju četiri godine. Posle uspešno okončanih studija dobija se zvanja diplomirana medicinska sestra, i 240 ESPB bodova. Master studije za zvanje master medicinska sestra traju još godinu dana, sa novih 60 ESPB bodova, a najviši stepen obrazovanja je doktorat, i zvanje doktora nauka sa još 180 ESPB bodova. Od početka rada prvih akademskih studija za sestrinstvo, na Medicinskom fakultetu u Beogradu, prošlo je devet godina. Ovim je obrazovanje medicinskih sestara, prvi put, stavljeno u isti rang sa drugim profesijama, kojima zvanje „diplomirani“ otvara vrata uspeha, odgovornijih i bolje plaćenih radnih mesta.

Put do evropskog proseka na državnom nivou, međutim, još uvek je dug. Prema nekim podacima, u Srbiji tek svaka deseta zaposlena medicinska sestra poseduje viši ili visoki nivo obrazovanja, dok je zakonski minimum u Evropskoj uniji 30 procenata. Visoko obrazovanje medicinskih sestara svakako će biti sve više prepoznato i podsticano u budućnosti, kao preduslov kvaliteta zdravstvene zaštite. Na učenicima srednjih medicinskih škola je da planiraju nastavak školovanja, veruju u sebe i ambiciozno ostvaruju lične profesionalne planove, za koje sada imaju otvorene mogućnosti.

Sledeća Prethodna